Romski
Dok je svet ove godine svedoči usponu afro-američkog pokreta Black Lives Matter, Romi Severne Makedonije su isto vreme imali svoju bitku protiv policijske brutalnosti. Anticiganizam, specifični oblik strukturalnog rasizma, osnovni je uzrok kontinuirane policijske brutalnosti nad Romima. Ukoliko želi da sačuva demokratiju, vladavinu prava, zaštiti prava manjina, te održi svoja obećanja iz Deklaracije partnera Zapadnog Balkana za inkluziju Roma, pa i svoj put ka EU, vlada, odnosno nadleže institucije Severne Makedonije, moraju reagovati odmah, a priznanje postojanja anticiganizma i njegovih posledica,je prvi i nezaobilazan korak.
KOREN PROBLEMA
Romski građanski pokret Avaja obavestio je javnost o rasno motivisanim slučajevima policijske brutalnosti u Severnoj Makedoniji, što je izazvalo negodovanje građana. Među prijavljenim slučajevima je i slučaj iz Bitolja koji se dogodio ove jeseni. Policija je brutalno pretukla muškarca romske nacionalnosti, a video snimak ovog napada podeljen je i na društvenim mrežama, što je dovelo do poređenja sa slučajem Džordža Flojda. Još jedan slučaj dogodio se 20. oktobra ove godine, kada su majka i sin, Romi, postali žrtve policijske brutalnosti.
Kako je Avaja tada izveštavala policija je od sina zahtevala da stavi masku dok je on jeo, što je suprotno zvaničnim propisima vezanim za CoVID-19. Nakon toga od majke i sina zatražene su lične karte (koje oni nisu imali kod sebe), te ih je policija uhapsila i brutalno pretukla unutar zvaničnog policijskog vozila. Prema izjavama žrtava, jedan od policajaca je vikao “Gde su sada vaši Cigani?!”, misleći na nedavnu protestnu šetnju Roma protiv policijske brutalnosti, koja je održana u Bitolju. Žrtve, koje su pretrpele fizičke povrede, su takođe navele da je lokalna bolnica odbila da ih primi na pregled. Evropski centar za prava Roma zabeležio je niz slučajeva policijskog nasilja nad Romima u prošlosti, a posebno od početka pandemije.
Međutim, policijska brutalnost nije novina za Rome u Severnoj Makedoniji (pa ni u široj regiji!). Kako izveštava Evropski centar za prava Roma, 2014. godine dvojica tinejdžera Roma, bila su žrtve policijske brutalnosti u Skoplju. Policija ih je rasno profilisala te upotrebila uvrede na etničkoj osnovi i nasilje kako bi izvršila pritiak nad dvojcom tinejdžera da se izjasne krivima. Evropski sud za ljudska prava, međutim, nije zaključio da se ovde radi o slučaju rasizma, bez obzira na snažna svedočenja žrtava, koje su pružile dokaz da se radi o policijskoj brutalnosti zasnovanoj na anticiganizmu.
Ipak, sud je isključivo zaključio da je postojao nedostatak efikasnosti u sprovođenju istrage. Takođe, Helsinški odbor je u prošlosti izveštavao o višestrukim napadima policije na romsku zajednicu. Kako izveštavaju Centar za pravna istraživanja i analizu i Udruženje romskih pravnika, Evropski sud za ljudska prava zabeležio je kontinuirani trend rasta neuspeha prilikom sprovođenja efikasne istrage policijske brutalnosti u Severnoj Makedoniji. Naglašavaju da je ispod 50% evidentiranih slučajeva policijske brutalnosti upravo bilo prema Romima. Imajući u vidu da Romi čine svega 3% od ukupnog stanovništva Severne Makedonije ove brojke uveliko ukazuju na direktnu povezanost policijske brutalnosti i široko rasprostranjenog anticiganizma.
ANTICIGANIZAM – ISTINSKI RAZLOG POLICIJSKE BRUTALNOSTI
Pišući o strukturalno rasizmu, Stelkija prepoznaje policijsku brutalnost kao “simptom strukturalnog rasizma”. I dok pravni sistem, međunarodne institucije, mediji pa i popularna kultura prepoznaju generalno rasizam i antisemitzam, anticiganizam ostaje manje poznat oblik strukturalnog rasizma. Kao što Džonatan Li zaključuje anticiganizam je specifična forma rasizma usmerena ka Romima, Sintima, Travelersima, Manušima, Balkanskim Egipćanima, Aškalijama, Jenišima, i drugima koji su stigmatizovani kao “Cigani” kroz imaginaciju šire javnosti.
Zvaničnici Severne Makedonije osudili su ove događaje ali negiraju navode o anticiganizmu kao uzroku policijske brutalnosti. Pored toga pravosudni sistem (kako domaći, tako i međunarodni sudovi i tužioci) kao i Ministarstvo Unutrašnjih poslova / policija često ne prepoznaju da policijska brutalnost ide ruku pod ruku sa anticiganizmom. Negirajući postojanje anticiganizma, ne adresirajući anticiganizam putem pravnih propisa, omogućava se prostor za dalje postojanje anticiganizma kao nepriznate pojave i nesankcionisanog dela. Romska zajednica zahteva pravovremenu reakciju nadležnih institucija, te plodonosne rezultate rada Ministarstva unutrašnjih poslova. Kako izveštava ABC stotine Roma pridružilo se protestnoj šetnji protiv policjske brtulanosti i anticiganizma, nakon slučajeva koji su se dogodili ove jeseni. Prepoznavanje anticiganizma je osnova za borbu protiv (ne)vidljivog nasilja nad Romima, uključujući policijsku brutalnost. Vlada Makedonija, odnosno nadležne institucije, ukoliko žele da zaštite prava građana romske nacionalnosti, moraju razmotriti usvajanje sledećih mera:
ŠTA INSTITUCIJE MOGU UČINITI?
Uspešna borba protiv sveprisutne nejednakosti i diskriminacije Roma usled anticiganizma je dugoročna aktivnost koja bi trebala započeti prepoznavanjem i priznanjem prisustva i obima anticiganizma u savremenom severno-makedonskom društvu.
- Na osnovu Stelkijinih preporuka za borbu protiv policijske brutalnosti, prvi korak za Vladu odnosno nadležne institucije jeste priznanje anticiganizam,te pozvanje na odgovornost državnih institucija.
- Kako ERGO mreža navodi, neophodno je prikupljanje podataka i određivanje indikatora anticiganizma i efekata koje ima na policijsku brutalnost. Takođe, javno dostupni izveštaji o napretku policije su neophodni radi praćenja razvoja i držanja institucija odgovornim.
- Razmere i posledice policijske brutalnosti se ne smeja umanjivati putem predstavljanja iste isključivo kroz izolovane slučajeve. Vodeći autoriteti policije se moraju javno obavezati da redizajniraju svoje pravilnike, politike i prakse, kako bi se umanjile pretnje koje dolaze sa anticiganizmom. Ova obveza mora uključivati razvoj platforme za dijalog koja će uključiti članove romske zajednice, u dizajniranju praksi i podizanju svesti o štetnosti postojećih stavova i praksi. Osim romske zajednice, Minstarstvo Unutrašnjih poslova/ predstavnici policije, civilno društvo, međunarodne organizacije i ministarstva koja su zadužena za ljudska prava, manjinska prava, te Ombudsman i mediji moraju uzeti učešće u ovom dijalogu.
- Iako neke studije preporučuju nadzor policajaca i njihovog rada, putem individualnih kamera, kako bi se podstakla odgovrnost policajaca, ova praksa može biti finansijski zahtevna i postoje studije koje dovode u pitanje efikasnost ove prakse. Sa druge strane jednodnevni trening policijskih snaga bi bila pristupačna mera, a neki izvori i tvrde da bi mogla doprineti smanjenom policijskom nasilju. Romske organizacije (ali i Evroska Unija, Open Society Foundation, UNDP, OSCE etc.) bi mogle imati važnu ulogu u smanjivanju troškova tako što bi ponudile svoje znanje i besplatno organizovale obuku.
- Uključivanje većeg broja građana romske nacionalnosti u policijske snage moglo bi pomoći borbi protiv anticiganizma.
- Ministarsva zadužena za socijalno staranje, manjine i zdravstvo moraju pružiti negu građanima suočenim sa traumama usled (direktne ili indirektne) izloženosti policijskoj brutalnosti. Ministarstva trebaju zajednički alocirati resurse potrebne za implementaciju ove meru.
ZAŠTO NADLEŽNE INSTITUCIJE MORAJU ODMAH REAGOVATI?
Mnoštvo je posledica rasno motivisane policijske brutalnosti na demokratiju. Imajući u vidu da je Severna Makedonija često na meti kritika usled različitih skandala koji uključuju optužbe za kršenje ljudskih i manjinskih prava, poverenje između građana romske nacionalnosti i institucija će zasigurno nastaviti trend smanjenja, ukoliko institucije ne reaguju pravovremeno.
Vladavina prava i zaštita prava manjina su preduslovi demokratske države. Budući da policijska brutlanost dugoročno podriva vladavinu prava, a anticiganizam dovodi u pitanje zaštitu prava manjina, Vlada odnosno nadležne institucije moraju prepoznati da ignorisanje ove dve uzročno-posledične pojave – anticiganizma i policijske brutalnosti, dovodi u pitanje opstanak demokratije u Severnoj Makedoniji. Dalje, vlada Severne Makedonije je jedan od partnera koji su podržali Deklaraciju partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma- regionalna aktivnost koji pripada širem procesu proširivanja EU, a koja obavezuje Severnu Makedoniju da se suprotstavi diskriminaciji Roma. Stoga Vlada treba da pruži primer ostalim zemljama regiona i zadrži položaj jednog od lidera u ovom pogledu, baveći se zaštitom svojih grđana kroz rad na pitanju anticiganizma. Konačno uzimajući u obzir nedavni izveštaj Evropske Komisije o napretku Severne Makedonije, Vlada zasigurno mora imati u vidu prioritetnost inkluzije svojih građana romske nacionalnosti.
Ukoliko se postojeći trend anticiganizma i policijske brutalnosti nastavi, može se očekivati dalja deterioracija vladavine prava, demokratije pa i eventualne posledice po Severnu Makedoniju u smislu upitnosti njenog puta ka EU. Proaktivni, pragmatični stav koji će uključiti sve relevantne aktere – resorna ministarstva, predstavnike Roma, civilno društvo, nevladine i međunarodne organizacije i medije, ključan ja za Severnu Makedoniju – za očuvanje demokratskih vrednosti, uključujući vladavinu prava i zaštitu manjina.
Autorica analaize je Nađa Greku, studentica Međubanodnih odnosa na Centralnom Evropskon Univerzitetu u Beču i BA Sociolog. Radila je i za Regional Cooperation Council (Digitalna Agenda i Berlin Proces) dugogodišnja volontirka i aktivistica u zajednici.
